x

ove pesme su nastale tako što mi je profesorka poslala slike i rekla "izaberi par slika, i napiši nešto kratko i inspirisano njima. za izložbu je, i nemamo dovoljno tekstova".

završilo se tako što sam svaku od fotografija ilustrovala rečima. :"D
ima još jedna, ali tekst koji ide uz nju mi se ne sviđa, tako da je neću postaviti dok ne smislim nešto bolje.

houp jul indžoj dis.

( čita se od prve pa nadalje. :Đ )

19

ljudi (ni)su potrošna roba

18

pred tvojim očima je, a ti ništa ne vidiš

da li si slep, o čoveče

toliko ruku poseže za tobom

toliko glasova vrišti upomoć

o, čoveče

ti si dokaz da te neznanje može osakatiti

17

prijatelju moj

rekli smo

u dobru i zlu

a gde si ti sad

rekli smo

kroz vatru i vodu

gde si ti sad 

gde si ti sad, prijatelju moj?

i meni su ruke vezane
o, prijatelju moj

16

verujem u čudovišta

ne u ona

sa velikim očima

oštrim zubima

dugačkim kandžama

ne, ja ne verujem u ta čudovišta

verujem u čudovišta

koja te čekaju

i onda te prožderu

u jednom zalogaju

a ti ostaneš živ

i onda se to ponavlja 

do kraja života

gde nestaju

mala deca

lepe devojke

jaki muškarci

sećanja i sreća

smeh i osmejci

zvuk praporaca na vetru

čisto nebo

i životi bez briga?

sve to nestaje

u mraku 

oko čudovišta

i završava

u njegovim ustima

15

smeh, koga više nema
patnja je kratko trajala
anestezija je sada utišava
sečivo se približava
igra zvana "koji deo nam je treba"
telo leži bez pokreta
energija više ne kola njenim žilama

jadan, sprečen pokušaj bežanja
elegancija sečiva dok kožu probija

14

i dan za kojim žudim je tu
i dan kad se menjam, kada bežim
on je tu, on je tu
i sve se menja
i brige nestaju
i suze prestaju
i kapije se otvaraju
same, same
anđeli čekaju samo mene
anđeli čekaju da me izbave
anđeli za ruke me drže
i vode u bolji svet
gde je moj život zapravo moj
samo moj, samo moj

(nastavak pesme 04)

13

znaš ono kad nisi sav svoj?

12

i polako


ja više
nisam
ja

i polako
ja



iščezavam

11

prkosiću
ostaću ono što sam bila
i jednog dana ću se osloboditi
i živeti bez ovih okova
bez vaših pretnji
bez vaših povreda

ja sam ja.
i to se ne menja.
ja sam ja.
uperiću svoj pogled u lice bilo koga
neću trepnuti
neću ustuknuti
uvek ću prkositi
jer ja...
ja sam ja.
i to se ne menja.

10

izazivam te da je pogledaš u oči

na duže od momenta

kao što to obično radiš

kada je uzimaš

izazivam te da je pogledaš u oči

na duže od momenta 

i da ne spustiš pogled

dok te krivica izjeda

izazivam te da je pogledaš u oči

i da shvatiš da je i ona osoba

09

deca su slobodna

deca čuvaju nebo u svojim očima

deca lete, krila su im od vetrova

deca smehom pokreću zupčanike sveta

ovo dete je zarobljeno

njene oči su pune suza

u njima više nema neba

njena krila su isečena

iskasapljena i izlomljena

kada je ona postala okovana

ona se više ne smeje

i svet staje

ali samo za nju

jer ostali ne primećuju

08

i njen vrisak jeste bio čut

ali je samo stegao njene okove

i sada ona nema gde

osim u smrt

07

i ona vrišti
i niko ne primećuje njene vriske
i onda vrišti
i niko ne obraća pažnju
i ona vrišti
i ona vrišti vrišti vrišti
i ljudi prolaze oko nje, bez ikakve brige na svetu
pa kako i ne bi?
kad su sve brige kao teret
na njenim leđima

06

zovu ih lutkama

jer su lutke prelepe

jer lutke nemaju svoju volju

jer sa njima mogu da rade šta god požele

jer lutke ne mogu da pobegnu

05

čak i kada je pred nama, mi to ne vidimo

zato što ne znamo šta je to 

i kako da se odbranimo 

kada ne znamo protiv čega se borimo

04

pijem da zabravim

pijem da pobegnem

pilule su ključ

za otvaranje

kapija sveta snova

pijem ih zajedno

da duže ostanem tamo

a jednog dana

popiću dovoljno

da i sama postanem

deo tog sveta

da pobegnem

od svega

03

jedini zvuci u njenom životu postali su

zvuk otvaranja vrata

zvuci udaraca

njihovo stenjanje

njeno plakanje

još udaraca

a onda, zvuk navlačenje pantalona

zvuk zakopčavanja rajfešlusa

i zvuk odlaska

jedino osećanje u njoj je

praznina

jedina stvar koju ona radi je

da čeka

jedina stvar koju želi je

ništa

jer nje više nema

ostala je samo ljušura

02

energija naših duša, krv naših vena se koristi za podmazivanje točkova zupčanika njihovog posla

01

osećam ljubav kako plovi kroz njega

osećam ljubav u svim njegovim udarcima

dok se moj um raspada

i onda on odlazi

i drugi me voli

i treći, četvrti, peti, šesti

i tako do beskonačnosti

svaki od njih malo po malo lomi moj um

dok od njega ne ostane beskonačno mnogo delova

zašto se ovo dešava?

da li je ovo što sam želela

kada sam krenula za njim?

moj bože, ne, ne, ne

ali nemam kuda da pobegnem

ne znam kako da pobegnem

pa ostajem

dan budući

živimo od dana današnjeg, do dana budućeg

dan za danom, pokušavamo da preživimo
ne pitajući se ima li čega većeg

u međuvremenu zaboravljamo da živimo

da li je to način na koji treba da trošimo naše živote?
gledamo samo napred, guramo dalje, poput stoke
grozničavo trčimo na sve strane
dok vreme prolazi tiho, tiše...

sećaš li se kako se polako diše?
ili su ti i udasi brzi i kratki
efektivno sekunde štedeći
za život koji nećeš imati