the ritual

take your time to make it clear
lady, we both know how i ended up here
for your gifts, i pay with pain
what i need, not what i want, is what i gain

кружно кретање

крај, обећање новог почетка
замисао је болесна, сплетка
паукова мрежа, да те увуче, задржи
близу сунца што немилосрдно пржи
да злато истопи, претопи по свом нахођењу
да да смисао свом вечном ноћном бдењу
да се прави да јој душа није празна
да не може да је преда јер је нема, да се не зна
количина трулежи што у њој зри
да се прави човеком нормалним и обичним
јер бити сам је лоше, повод за исмевање
или она то барем тако види. и ни сво певање
муза и богова не могу је убедити
да бити сам је нешто добро, лековито, да бити
сам значи мир и време да се распетља клупко
у које замрси се
о не, о не.
мора неман везати за себе још једну несрећну душу
јер патња у самоћи није довољно слатка
мора још неко да зебе и да гори уз тебе, да преживи сушу и поплаву
и да у мрклом мраку тражи иглу у сена пласту
и та патња никад неће бити кратка
кад помислиш да се завршила, она је само узице попустила
и стално јој се враћаш
и никад не можеш да побегнеш
где год да се окренеш, она је ту
као да ходаш у круг
у круг у круг у
круг

heart empty, head full

it will take time.
it will exhaust me.
but i will know how to fly free
without anybody.
and that's all that matters to me now.
it's not a crime
to keep to yourself
you don't have to give always
not to others, at least
learn how to gift to your own self
to not ruin yourself for others
(even though you don't even notice it
- that's how deep it's etched in your heart)
but your heart is gone now
you gave it all away
and now's the time to think
how to make it grow again.
take your time.
go slow.
and change
will follow.

♡

what's left to say better stay unsaid

a heart on a silver platter
a crash, then splatter
words paint a picture
a tad bit too real
- heartbreaking

to stars and never back

on the very verge
of breaking a promise
there was a line made of hope and sun
so it was not done

lucky

always getting what's the best for me
never having to choose, so lucky
a road laid out in front of me
all cover in fog but a few steps, no need to worry

crash and burn

(alt names: on fire/possibility/parallel reality)

abandoned rooftops
city on tips of your fingers
stars hidden by clouds
and eyes that shine
and burn you alive

крхотине

зачарани круг
у коме иду моје мисли
гласи:
никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти и тако даље, да не давим

опело старој железничкој/увод у ново доба

црвена
ми је пред очима
бес
ме обузима
због немоћи
туђег нехата
јер све пропада.

сивило

коса ми нема нијансе злата
сунца
смеха
коса ми је попут пепела
који остане након што на ватру падне киша
пупут прашине на асфалту заборављеног паркинга
пупут трулежи унутар мог ума
која расте сваки пут кад останем сама

Bifröst

сатерана у ћошак
не видим излаз
и тада знам
направићу га
чистом снагом беса
склонићу се одавде
из ситуације
у коју сам убачена
без свог избора
само са илузијом
да он постоји
и да су сви избори били моји
радила сам са оним што сам имала
а сада
сада ћу створити све што ми треба

тишина

седи
ћути
трпи
климај главом
смеши се
неугодно ти је?
кога брига.
не желиш то да урадиш?
кога брига!
имаш пут пред собом
прати га!
имаш кров над главом
и родитеља
буди захвална!
неки немају ништа!
а теби је дато све!

добрица

мука ми је од људи
који би да доносе моје одлуке
уместо мене.
мука ми је од вриштања
да ће свет пропасти
заједно са мном
ако не завршим факултет
пре двадесет и треће.
ако не родим десу
пре тридесте.
ако не купим кућу
пре тридесет и шесте.
мука ми је више
и бре
и све
бих бацила низ реку
чисто да покажем
и докажем
да хоћу
и могу
али, нажалост,
нисам довољно храбра
тако да сам и даље
"добра"
и покушавам да испуним
туђа очекивања
јер сам своја
изневерила.

not a song, a letter - series of messages, all meant for me and only me

i felt his perfume
and my heart dropped down to
my stomach
and i'm feeling sick
i can barely breathe
i was eating chocolate
and the piece i tried to swallow
at that moment
is like a lump in my throat now

this might sound as a fucking song
but it surely wasn't the plan

into the unknown

it was far from ugly
it was truly gorgeous
in a way only a symphony or an opera
about a destiny to burn and crash
can be

on repeat

all we wanted to say
went away
all our dancing in the rain
forgotten in a day
all our mutual pain
disappeared
destroyed by distance

b&w

just this
just that
all black and white
never to change
always will be the same
no matter the name
i give to it
it will never quit
never disappear
always there
to make me quiver
shiver
and hide in fear
never will steer
clear
of me
never let me be
happy
don't you see

expiration date

since the day we met
we had an expiration date
loved each other feverishly
strongly, like kids at heart
that we are

the path

there are thing you should know
there are paths you should follow
there's a way how
the things have always been

my echo

call me echo
and i'll call you that too
cause we''re one in two
we're gold and blue
a set of opposites, through and through
with same choices and mistakes in the way we grew