Sedim u u tami, koju razbija samo jedna gola
sijalica nasred plafona, tačno iznad jadnog, drvenog stola nasred malog
sobička. Gledam u čašu koja mi stoji kraj ruke.
"Kada sam bio dete... Imao sam se što sam mogao da poželim. Otac i majka
su me razmazili do bola, ispunjavajući mi svaki hir koji sam imao. I tako sam
odrastao... U ubeđenju da sam ja centar sveta.", stajem, uzimam gutljaj
pića, i nastavljam.
"Prva četiri razreda osnovne škole sam proveo lagodno - svi su mi titrali, kao i kod kuće, pa ništa nisam naučio o svetu...
U petoj godini su izmešali učenike i tako smo on i ja završili u istom razredu.
Tada sam već bio poznat u celoj godini, pa sam bio najpopularniji u razredu, osoba sa kojom je najpoželjnije družiti se; uprkos ispadima sebičluka koje tada nisam shvatao, niti primećivao, ljudi su me voleli. I ja sam to uzimao zradvo za gotovo.
...a onda je tu bio on, mali, tihi dečak, ne nešto naročito lep; uvek sa knjigom u ruci; uvek u ćošku učionice, za svojom klupom; uvek sam.
Bio mi je interesantan baš zbog činjenice da smo toliko različiti, pa sam poželeo da mu se približim...", govorim i sećanja naviru.
"Prva četiri razreda osnovne škole sam proveo lagodno - svi su mi titrali, kao i kod kuće, pa ništa nisam naučio o svetu...
U petoj godini su izmešali učenike i tako smo on i ja završili u istom razredu.
Tada sam već bio poznat u celoj godini, pa sam bio najpopularniji u razredu, osoba sa kojom je najpoželjnije družiti se; uprkos ispadima sebičluka koje tada nisam shvatao, niti primećivao, ljudi su me voleli. I ja sam to uzimao zradvo za gotovo.
...a onda je tu bio on, mali, tihi dečak, ne nešto naročito lep; uvek sa knjigom u ruci; uvek u ćošku učionice, za svojom klupom; uvek sam.
Bio mi je interesantan baš zbog činjenice da smo toliko različiti, pa sam poželeo da mu se približim...", govorim i sećanja naviru.
