unfinished poem

so tired
i’m so tired
so many things
i have to
i want to
i can
do
overwhelming me
a hit in the face
from this wide world
 after a childhood spent in a glass box
with a clear path in front of me
laid out with the arrows
saying “follow us”
but i ran away
i tried to find a different way
and i’m more lost
than i ever was

nothing

the worse i feel
the less i sleep
i need a rest
this is rooted deep
eating me away

and i play it cool
everything's alright
i scream to void
praying for something
not even knowing what
it never comes

једног дана

опусти се.
све долази на своје.
нема потребе
да се трошиш.

набоље или нагоре
ко зна
али сваког дана
нешто се мења

и ти ћеш
једнога дана
бити
друга особа
у потпуности
неоптерећена
својим садашњим
проблемима.

тренутак

стани
ослушни
шта ти подсвест говори
толики избори
шта ти је чинити?

слобода 2

шарени змај
на ветру
у небу
тачка
у вечном плаветнилу
испружена рука
и лице
замрзнуто у неверици

породица

породица је све
породицу не смеш
вређати
напустити
супротставити
јој се

(no) change

this is just one of these days
where time passes so slow
and your soul
aches for something more