verujem u čudovišta
ne u ona
sa velikim očima
oštrim zubima
dugačkim kandžama
ne, ja ne verujem u ta čudovišta
verujem u čudovišta
koja te čekaju
i onda te prožderu
u jednom zalogaju
a ti ostaneš živ
i onda se to ponavlja
do kraja života
gde nestaju
mala deca
lepe devojke
jaki muškarci
sećanja i sreća
smeh i osmejci
zvuk praporaca na vetru
čisto nebo
i životi bez briga?
sve to nestaje
u mraku
oko čudovišta
i završava
u njegovim ustima
No comments:
Post a Comment