srce moje, greh moj

Ja sam prevarant, lažov i ubica

Ljubavnik, ratnik pod znakom slomljenog srca

Sa duhom, još ponegde i čistim, koji se batrga i koprca

I srcem, koje kaljuge traži i uvek se po njima smuca

Dok telo vene, gori od strasti, od ljubavi koju oseća 

Prema propasti

Tragedija mi teče venama, umesto krvi,

Ali to već znaju svi

I vreme je sa gospom Sudbom

Da se pomirim

Da zauzdam inat i svoju narav

Da svoje porive i strasti umirim

Jednom za svagda

I da se molim da mi Bog da

Mir

Za kojim toliko žudim

Ili - da nastavim da blefiram?

Da nastavim da budem ja

Svojeglava budala

Ili, pak, da se pravim - "normalan"

Po meri osoba sa kojima sam? 

Hiljadu lica - koje izabrati sad?

Za svakoga postoji osmeh

Koji utoljava glad

Koji ih čini srećnim

Za sažaljenjem, ljubavlju, ili nečim trećim

Osmeh koji skriva najveći greh

I tako lažem sebe. Lažem svet.

Opet. I opet. I opet.