крај, обећање новог почетка
замисао је болесна, сплетка
паукова мрежа, да те увуче, задржи
близу сунца што немилосрдно пржи
да злато истопи, претопи по свом нахођењу
да да смисао свом вечном ноћном бдењу
да се прави да јој душа није празна
да не може да је преда јер је нема, да се не зна
количина трулежи што у њој зри
да се прави човеком нормалним и обичним
јер бити сам је лоше, повод за исмевање
или она то барем тако види. и ни сво певање
муза и богова не могу је убедити
да бити сам је нешто добро, лековито, да бити
сам значи мир и време да се распетља клупко
у које замрси се
о не, о не.
мора неман везати за себе још једну несрећну душу
јер патња у самоћи није довољно слатка
мора још неко да зебе и да гори уз тебе, да преживи сушу и поплаву
и да у мрклом мраку тражи иглу у сена пласту
и та патња никад неће бити кратка
кад помислиш да се завршила, она је само узице попустила
и стално јој се враћаш
и никад не можеш да побегнеш
где год да се окренеш, она је ту
као да ходаш у круг
у круг у круг у
круг
No comments:
Post a Comment