крхотине

зачарани круг
у коме иду моје мисли
гласи:
никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти и тако даље, да не давим

точак се тако котрља
већ годинама
можда и дуже
али коначно дрво
пуца
и точак се ломи
и могу бирати
шта ћу послушати

док држим крхотине дрвета у руци
бол ми пресеца мисли
и јасно видим:
никад ништа нећеш моћи да урадиш све што покушаш ће пропасти