deca Sa'ala (3/3)

Na kraju, beše urlik.
Na početku - tama, nepregledna tama.

Onda shvati šta je uradio...

Vrisak.
"Ne smem biti sam... Poludeću...", pomisli. Ili izgovori? Da li je izgovoreno zaista izgovoreno ako niko drugi ne može da ga čuje? Da li su to onda samo misli ili se glas ipak računa?

"Moram da stvorim nekog...", pomislio/izgovorio je. "Ali... kako? Jedina stvar ovde sam... ja...", pogledao je oko sebe. Iz nekog razloga je mogao  da vidi svoje telo, uprkos tami.

Zgrabio se za glavu.

"Šta da radim...? Šta da radim?!", suza mu kanu iz desnog oka.

Umesto da padne, ona je uzletela i uvećala se, stvarajući repliku njegove glave.

"Žrtvuj sebe da bi ostao život...", rekla je i raspala se. Poslednje je ostalo desno oko.

On, bez reči, polako pomeri desnu šaku da bude preko desne strane lica, zgrči prste i iščupa oko, uz vrisak bola.

"Za tebe dajem svoj vid.", reči su mu same nadolazile nakon toga, "U zamenu, ti ćeš biti moje oči.", reče, dok se čudovišno biće stvaralo pred njim, oko njegovog oka koje se uvećalo, i sada je bilo na grudima tog bića.

"Za tebe, dajem svoj glas. U zamenu, ti ćeš govoriti moje reči.", reče, iščupa svoj jezik, uz kratak, prigušeni vrisak, i nemo je stajao dok se drugo čudovišno biće stvaralo, sa ustima na grudima, u kojima je bio njegov jezik, mnogo puta veći nego pre. Kada je stalo pred njega, oslonio je levu ruku na grudi, preko srca.

"Za tebe, daje svoja osećanja. U zamenu, ti ćeš mu pokazati put srca.", biće stvoreno od njegovog jezika reče, i zavrišta sa njim dok je on čupao srce. Vrisci su im bili u potpunosti isti.

Kada je treće dete, sa rupom u grudima tamo gde bi trebalo da bude srce,  bilo dovršeno, On ga dograbi i iskida ga na komade.

Drugo dete reče, tiho: "Pravi vladar, da bi bio pravedan, ne sme imati emocije.", gledajući u svog oca kako stoji krvavih ruku.

Uz osmeh, on je kažiprstom desne ruke prvo dodirnuo čelo prvog deteta, i povukao liniju između sva četiri para njegovih očiju.
"Primus.", reklo je drugo dete, dok se sa lica prvog deteta slivala krv njegovog brata, sve dok nije skliznula sa brade i kapnula na zatvoreno oko na grudima. Kada se oko otvorilo, Otac se okrenuo ka drugom detetu, i  dotaknu ga po sredini lica, tamo gde je ljudima nos.

"Ejs.", dete reče i isplazi jezik iz usta na grudima da krv kapne na njega.

I Otac je stavio prst ispred svojih usana, ne dodirujući ih.

" Sa'al", Ejs reče. Sa'al klimnu glavom, uz osmeh; i odjednom, ništavilo u kome su lebdeli se pretvori u ogromnu kocku, u čijem su središtu bili oni.

Sa'al pogleda nagore i ta stranica postade nalik vodi; on podiže ruku i ona krenu da se mreška. Koji trenutak kasnije, uz prasak, postala je bakarnonarandžasta.

"Svet priča...", reče Ejs.

Stranica ispred njih bi sledeća:  "Svet plesa...", i stranica postade grimizna, uz prasak.

Levo, "Svet muzike...", prasak, zlatnožuta.

Iza, "Svet slika.", prasak, i zelena, poput trave iz sveta koji je Sa'alu sada bio tek bledo sećanje.

Desno, "Svet glumaca.", prasak, neboplava.

Ispod, "Svet arhitekti.", prasak, čeličnosiva.

I onda - vrisak.

Sa'al pogleda u pravcu neočekivanog zvuka, negde u dubini uma prepoznajući osobu koju je znao kao čovek, ali ne reagujući na to. Pucnuo je prstom i ogledala su prsnula; cimnuo je zglob nagore, i poletela su u prvi svet koji je stvorio.

Kada se uverio da su svi delići nestali odatle, dva puta je napravio je krug obema rukama; i Primus i Ejs su mogi da osete dve lopte kako se formiraju nad svim svetovima.
Dok je nebo tog sveta, koji je bio u prostoru između dve kugle, postajalo nežno smeđe, drugo dete tiho reče: "I ovo će biti svet vajara, svet snova..."

Nakon toga, Sa'al se baci na pravljenje živih bića; i manja lopta je polako počela da liči na saće, sa svim malim kockama nalepljenim na nju.

Primus je upitno pogledao Ejsa.
"Mesta za umove živih bića.", reče ovaj, gledajući u kupolu na kojoj su se sve brže i brže načičkavale kockice. Primus trepnu, i poče da pregleda sve do sad popunjene svetove, gledajući kako treba da bude, spremajući se da kaže Ocu za svaku neočekivanu promenu...