pomirenje (2/3)

Na kraju, beše urlik.
Na početku, ogledala, mrtav čovek kraj nje, i tama, nepregledna tama.

Onda, pucketanje elektriciteta.

Vrisak.
Još jedan vrisak, koji kao da je bio zagušen nečim.

I treći, jedva čujan, kao da neko pokušava da vrišti pod tušem, dok mu voda ide po licu...

Zatim, začu se pucanje. U isto vreme je trajalo i večno i samo tren. A onda je opet nešto počelo da puca i puklo je i opet i opet, i opet opet opet, tačno šest puta.

I onda prostor oko nje krenu da se puni glasovima novih umova. Prvo ih je bilo desetak, pa sve više i više, dok joj sva čula nisu bila pokrivena tkanjem glasova misli tih umova, i ona je počela da se davi, gubeći se u tom mnoštvu, osećajući svaki pojedinačno, i sve odjednom. Nije se usudila da pusti ni glasa od sebe, ali ju je strah gušio iznutra, i bivao je sve jači...

I ona vrisnu i izlete iz ogledala.

Oseti kako je stvorenje koje je nekada bilo Aleksej gleda i, kada su ogledala krenula da lete, vratila u njihov svet, koristeći Larinu moć; i strah od njega je na trenutak nadvladao strah od ljudskih umova i utapanja u njih i gubljenja sebe. Ona se rasprsnuše i odleteše iz Kreatorovog domena...

Komadić ogledala u kome se Lara zadržala je završilo u neki planinama, na zemlji gde je nebo bilo bakarnonarandžasto; u trenutku kada je iskoračila iz ogledala, umovi su je opet okružili i krenuli da stiskaju, pritiskaju, mrve, uništavaju, usisavajući je u sebe, i ona je prepustila Lari telo, previše obuzeta strahom. Najednom, refleksija u ogledalu postade magličasta, šarena i prepuna čudnih oblika, koji su se stalno menjali.
Dok je Tara vrištala, magla poče da izlazi iz komadića ogledala i da je okružuje.

"Ne brini se... Sve će biti u redu...", ču Laru, dok ju je magla okruživala i pravila kuglu oko nje.

Komadić ogledala se podiže i zatvori poslednji otvor u kugli u kojoj su sada bile; i misli se više nisu čule, niti su se umovi kidali.

"Hej... Sećaš se da je strah moć?", Lara tiho reče. "Isprobajmo to..."

Magla se raziđe na jednom delu i Tara vide čoveka kako ide ka njima.

Videla je i da se nalazi blizu ivice.

Polako udahnu i izdahnu, posegnuvši za njegovim umom kroz Larin omotač. Uhvati ga i ubaci jednu novu misao. I čovek skoči.

Tara se nasmeja.

"Sve će biti u redu...", Lara odahnu.

"O, da. Sve.", Tara se isceri.