Igre bogova

"Da li si ikada mislio kako li je bilo Minotauru? Svi žale one koji su ušli u njegov lavirint, ali šta ako im Minotaur nije želeo zlo? Možda se samo bio plašio... A onda je došao Tezej i ubio ga je...", ona mu je rekla. On joj je odbrusio: "Umukni!", najgubljim mogućim tonom. Ona ga je poslušala i ućutala, i dalje misleći o lavirintu u kome je bio Minotaur.
"Šta ako on nije želeo da ubija, ali su ga godine života u lavirintu izludele? Šta ako... Šta ako se zbog toga stvorio još jedan lavirint, ali u njegovom umu?! Jadan, jadan Minotaur...", razmišljala je. "Možda je on... poput mene?", uzdahnula je, tiho, tiho, da je brat ne čuje, da ne bi vikao na nju.
Bilo je vreme za nju da krene na spavanje. Legla je, malo se prevrtala po krevetu, tiho, tiho, da je roditelji ne čuju, i onda je zaspala.



* * *

"U lavirintu sam otkako znam za sebe. Uvek sam, zauvek napušten... Jedino su mi glasovi u glavi pravili društvo.Oni su znali sve - od svih mogućih putanja u lavirintu u kome smo živeli do toga kako se treba ponašati prema ljudima. Možda nisu bili u pravu, ali kako sam ja to mogao znati... I kako bih uopšte mogao da se suprotstavim glasovima koje su mi sami bogovi poslali...? Sve što sam želeo je bilo malo nežnosti, ali sam bio drugačiji od ostalih ljudi. I sama znaš šta to znači...", tužno se nasmejao i dodirnuo svoje rogove.
"Da li ti znaš da si ti prva osoba koja je zaista pričala sa mnom? Jedina si koja nije pobegla od mene... Ili pokušala da me ubije...", suze su potekle iz njegovih očiju. "I roditelji su me odbacili. Otac me je zatvorio u lavirint... On je taj koji je dopustio Tezeju da me ubije!", bespomoćno je vrisnuo."A sve što sam želeo je bilo samo malo nežnosti...", uhvatio se za glavu.
"Nisam želeo da ih ubijem. Glasovi su krivi!", vrištao je, lud od tuge, zaslepljen krivicom.
Jadan, jadan Minotaur... On je još jedna žrtva igara bogova. Još jedna nevina žrtva... I kako ih onda ne mrzeti...?
Oni su nam podarili ove tužne sudbine...

* * *

Ona se probudila. Pogledala je na sat pored svog kreveta. Prošlo je tri sata od ponoći.
Videla je brata kako ulazi u sobu. Na sebi nije imao ništa osim bokserica. U desnoj ruci je držao skakavac. Na licu mu je lebdeo zloban, lud osmeh.
Njihovi roditelji su ušli posle njega i spustili su se na stolice pored vrata, spremni da gledaju sve šta će joj brat uraditi - kao i mnogih noći pre toga.
Zavukla je ruku ispod jastuka i stegla nož koji je sakrila ispod njega.

"Neću biti poput Minotaura...!"

(2013.)