samo mi (1/2)

Bes.

Urlik - ne znam čiji, moj ili nečiji tuđi.

Tama i crvenilo u mom, skoro zatvorenom, desnom oku.

I onda širom otvaram levo oko.

Urlik prestaje.

I ja stojim nad gomilom polumrtvih tela.

A bes i dalje divlja u meni, bol plamti na ivici svesti.

I ja ponovo urlam, i ponovo udaram.

---------------------------------------------

Vidim ga uglom oka dok ulazim u školu. On stoji na drugom kraju hodnika, mali, mršav momak, i zuri u mene. Ignorišem ga, ignorišem neki glasić u glavi koji mi govori da mi je poznat odnekud i nastavljam dalje, okružen svojim društvom.

"...gleda li me i dalje?", pitam se.

---------------------------------------------

"Mis'iš da si najjači, a? Š'a ko'i kurac ti, bre, umišljaš? A, momak? A?", unosi mi se neko od četvrtaka u lice.

"Ne mislim. Znam. ...matori.", odgovaram mirno, osećajući osmeh kako mi izvija uglove usana.

I dok on zamahuje rukom da me udari, šutiram ga između nogu i odlazim.

...ponovo primećujem onog momka kako zuri u mene...

"Možda možeš mene da dobiješ na prepad, ali noćas nećeš ništa moći da uradiš kada ti budemo uzeli sestru!", lik koga sam šutnuo viče.

Okrećem se, dok bes u meni divlja...

---------------------------------------------

Lik je završio u bolnici, gde je i ostao sledećih par meseci.

Nisu me ocinkarili.

Previše su se plašili.

---------------------------------------------

Sedim u autobusu, sa slušalicama u ušima i zatvorenim očima, dok mi zalazeće sunce bije u lice. Najednom, preko mene prelazi senka. Uspravljam se, stiskam pesnice i otvaram oči, samo da bih video svoju stariju sestru kako me gleda sa prekornim osmehom i podignutom obrvom.

"Opet si se tukao, a?", pita me, a ja ćutim i sedam nazad.

"Sramoto jedna.", ona mi govori, pomiluje me po glavi i seda kraj mene.

"Moraćemo da kupimo još alkohola i zavoja na putu kući.", govori nakon što zatvorim oči, i prosto mogu da osetim njen zabrinuti pogled na sebi.

"Okej...", mrmljam, i pravim se da spavam.
"Derle jedno.", čujem je, i znam da se smeši. Sakrivam svoj osmeh.

---------------------------------------------

Sve manje ljudi želi da se tuče sa mnom.

Nađe se po koja budala, kao i uvek, ali se nikada ne vrate nakon što obrišem pod njima.

Moja banda je... Ogromna. Ogromna je... Veća nego što sam ikada mislio da će biti.

I... I ja...

Ja ne znam...

Ne znam kada je sve ovo postalo ovakvo, kada su tuče prestale da budu samo tuče i prerasle u nešto veće, ne znam više ko sam, za šta me ljudi smatraju, šta treba da radim-

...kada je sve postalo ovoliko veliko...?

---------------------------------------------

Sada imamo "naše" mesto - neko matoro skladište na keju, koje je prilično veliko. Ali "nas" ima dovoljno da ga popunimo.

Ono je središte svih dešavanja, i tu uvek moram da budem ja. Ali... Sve što radim je da pričam. I sedim. Izdajem naređenja, odgovaram na pitanja i sedim, besposlen, po ceo dan.

...gde sam pogrešio?

Nije trebalo da bude ovako...

---------------------------------------------

Druga banda je napala deo moje bande zbog neke teritorije, i ubila ih je od batina. Jedan član je postao bogalj zbog toga... Dok sam ja došao do te informacije, ostali članovi su to već sredili.

Ali moj bes je ostao.

Onda je opet neka banda odlučila da nas napadne. Sada su kidnapovali jednog od vođa frakcija, mog najboljeg druga. I opet sam kasno došao do njega, članovi su se već osvetili u moje ime.

A ja sam samo tiho besneo.

I onda... Onda je neko uzeo moju sestru. Moju veliku, nežnu, nevinu sestru koja nije imala nikakve veze sa mojim svetom.

I ubio je.

---------------------------------------------

Počeo sam za svaku sitnicu da urlam i udaram ljude naokolo .

Tukao sam se gde god da sam stigao, koga god sam stigao, ne obraćajući pažnju bilo na svoje, bilo na njihovo stanje.

Ljudi su počeli da me se plaše.

Drugovi su me napustili.
Banda se raspala.

A ja sam i dalje nemoćno besneo po ulicama, ne znajući ko joj je to uradio...

I za to vreme, telo i um su mi se slamali, došavši do i prevazišavši svoje granice. I ja sam, po prvi put u svom životu, izgubio u tuči.

---------------------------------------------

On me je našao takvog.

Poslednja stvar koju sam video pre nego što sam se onesvestio je bio njegov smešak...

---------------------------------------------

"Znam ko je ubio tvoju sestru.", rekao mi je čim sam se osvestio.

Govori mi mesto i ja odlazim od njega i trčim donde, trošeći i ono malo snage što sam imao.

Gubim se par puta, ali konačno pronalazim mesto gde se njen ubica nalazi...

---------------------------------------------

Stojim pred ulazom u staru kuću.

Ulazim, i vidim samo njega.

I onda shvatam.

---------------------------------------------

Bes.

Urlik - ne znam čiji, moj ili njegov.

Tama oko mene...

I onda stajem i širom otvaram oči.

Urlik prestaje.

I ja stojim nad njim.

A bes i dalje divlja u meni, bol plamti na ivici svesti.

I ja ponovo urlam, i ponovo udaram-

Ali on izbegava moje udarce sa lakoćom i ja vidim kako grabi pištolj iz futrole na kuku; vidim odbljesak metalne cevi dok on pruža ruku ka mojoj glavi; i previše umoran da se sklonim, previše opčinjen odsjajem metala, osećam metak kako prolazi između mojih očiju.

I padam.

I čujem ga kako šapuće...

"Samo mi..."