Maska

Sloj tečnog pudera. Sloj pudera u prahu. Sloj rumenila, sloj ajlajnera, krejona, senke, maskare, ruža. "Savršeno.", pogledala se u ogledalo na stolu, ustala, stala ispred velikog ogledala na vratima. Namestila je minić i kratku majicu, kombinaciju koja je odabrala da naglasi njene savršene obline, duge noge i uzan struk. Pokupila je sandale sa platformom koje su stojale pored ormara, plnovo se pogledala u ogledalu, popravila frizuru, ponovila: "Savršeno.", i, sa samopouzdanim osmejkom, izašla iz sobe.

* * *

Sedela je u kafiću, u ćošku pored prozora. Nezainteresovano je primećivala poglede koje su joj muškarci upućivali i, sa izrazom dosade, gledala je u gomilu u potrazi za nekim... 

Prethodnog dana joj je momak rekao da želi da raskine sa njom zbog neke druge devojke. Danas se nadala da će ga videti sa njom, da bi videla ko joj ga je preoteo. 

Oblačan dan joj je kvario već ionako loše raspoloženje...

Posle nekog vremena joj je zurenje postalo dosadno, pa je izvadila ugledalce i, popravljajući šminku, proučavala lice u njemu. Pogled joj je uzvraćala prelepa devojka da krupnim, nebo-plavim i pomalo tužnim očima, malim i slatkim nosem, punim usnama, nežnim obrazima i grivom zlatne kose koja je upotpunjavala njen anđeoski izgled.

"Kako iko može da nadvlada ovo?!", pomislila je, napućila usta i ponovo pogledala kroz prozor. Njega i nje još uvek nije bilo.

Naručila je još jednu kafu, platila je i malo promešala kašičicom koju je dobila uz nju. Zamišljeno ju je vrtela među prstima kada je ponovo pogledala kroz prozor.

I videla ga je. Bio je sa niskom i neuglednom devojkom mišje-smeđe kose. "Deluje uplašeno, uprkos tome što je sa njim. Mišica!", ona je pomislila dok ih je gledala. Bes je rastao u njoj dok ih je gledala kako dolaze do ćoška, ljube se i rastaju. "Tako smo se nekada i mi rastajali...", tužna misao joj je odjednom proletela kroz glavu. Ali bes se vratio sa još većom snagom kada je videla kako je srećno izgledao kada je otišao od nje. "Kurva! Mora da je kurva, čim je on toliko srećan!", stegla je zube, dok joj je u ušima bubnjalo.

Nije primetila koliko je čvsto stegla pesnice dok nije osetila bol. Otvorila ih je i primetila je krvave polumesece na dlanu. Dok je gledala u njih, počela je da drhti: "Izabrao je nju... Nju... NJU?! Umesto mene?! Malog, neuglednog miša, umesto MENE?!", besno je stegla zube, "Sigurno je kurva!", vrisnula je u sebi, okupila stvari i izletela iz kafića, ostavivši netaknutu kafu.

* * *

Krenula je peške kući, da bi izbacila makar deo besa, ali zbog tog istog besa nije pazila kuda ide i na kraju se izgubila.

Noge su je bolele od dugog hodanja u cipelama sa platformama i ona se izula, nastavivši pešačenje bosa, sa cipelama u jednoj ruci. Utom je pala kiša...

Ono što je u početku bilo po par kapi ponegde, polako se pretvorilo u pravu oluju sa kišom koja je lila kao iz kabla i vetrom koji je, kako joj se činilo, jaukao kroz ulice.

"Zašto je izabrao nju...", prošaputala je.

...i konačno je dozvolila osećanjima da izađu.

Stajala je nasred trotoara, lica okrenutog prema nebu, i ridala na sav glas, puštajući suze da teku zajedno sa kišom koja joj je spirala šminku. Nije se sećala kada je poslednji put ovako plakala, ali joj je u tom trenutku to bilo svejedno.

Plakala je i plakala i plakala... i plakala...

Kada se konačno smirila, primetila je kola koja su stojala kraj ivičnjaka blizu nje. Vozač je spustio prozor i ona je prepoznala druga koji ju je upoznao sa bivšim.

"Verujem da ti treba prevoz.", nasmešio joj se.

* * *

"Zašto je izabrao nju, umesto mene?", rekla je tiho. Sedela je na kauču u svojoj dnevnoj sobi i držala je šolju toplog čaja ispred sebe. "...zašto?", ponovila je, još tiše.

"Možda zato što je ona iskrena i prirodna, za razliku od tebe?", drug joj je odgovorio.

"Kako to misliš? Ja, kao, nisam iskrena i prirodna?!", ona se razljutila.

"Ne. Uvek nosiš masku seksi, drske, 'savršene' devojke, uprkos tome što nisi takva. On se zaljubio u prirodnu, nežnu i krhku devojku koju je upoznao pre dve godine. Ali ti si se previše promenila od tad...", pogledao ju je. "Danas te prvi put, posle ko zna koliko vremena, vidim bez maske od šminke i lažno samopouzdanog stava...", tužno se nasmešio.

"Ali... Ja i dalje ne shvatam! Šta je na njoj toliko privlačno, privlačnije od mene?!"

"Nije na njoj, nego u njoj. Ona je lepa i iznutra, ne samo spolja. Verujem da znaš o čemu pričam. Ti si bila ta koja mi je objasnila tu razliku... dok si i ti bila lepa iznutra..."

"...možda...", promrmljala je i počela da pije čaj.

* * *

Čim je on otišao, ona je legla i pokušala da zaspi. Ali njegove reči su joj odzvanjale u glavi još dugo vremena...

"U čoveka treba da je sve lepo: i lice, i odelo, i misli, i duša." ~ A. P. Čehov

(2014.)